Милош Обреновић (1815–1839, 1858–1860), утемељивач нововековне српске државе. Хатишерифима из 1829, 1830. и 1833. Србија је стекла аутономију, а Милош признање наследног књажевског звања.
Михаило Обреновић (1839–1842, 1860–1868), аутократа, просвећени апсолутиста, наглашавао je да је закон највиша воља у држави, водио је амбициозну спољну политику окончану стварањем Балканског савеза 1867.
Александар Карађорђевић (1842–1858). Његова владавина позната је као уставобранитељско доба, период у коме су уставобранитељски прваци имали запаженију улогу у вођењу државе од владара.
Милан Обреновић (1868–1889). За време његове владавине Србија је стекла независност, територијално проширење, постала је краљевина и разгранала државне установе у ери напредњачког законодавства.
Александар Обреновић (1889–1903). Његову владавину су карактерисали многи изненадни преокрети и промене. У ноћи 29. маја 1903. убијен је краљевски пар и дошло је до крваве смене династија.
Петар I Kарађорђевић (1903–1921), умерени реформатор, који је Србију водио кроз царински рат, Анексиону кризу, балканске ратове и I светски рат.
Александар I Карађорђевић (1921–1934), краљ државе Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Краљевине Југославије) у унутрашњој политици био је за централизам и после завођења диктатуре 1929. Трудио се да спроведе програм „интегралног југословенства“, као начина за превазилажење унутрашњих сукоба и несугласица.
Петар II Карађорђевић (1934–1945), најмлађи југословенски краљ, владао четири бурне и судбоносне ратне године а да није боравио у земљи.
Уставотворна скупштина је 29. новембра 1945. укинула монархију.
Кнез Милош Обреновић, Београд, 1858, литографија, ИАБ, ЗШТ.
Кнез Михаило Обреновић, Београд, литографија, ИАБ, ЗШТ.
Указ кнеза Александра Карађорђевића, Београд, 1852, ИАБ, ЗДУП.
Краљ Милан Обреновић, ИАБ, Лф Војислав Вељковић.
Упис крштења Александра Обреновића, Матична књига крштених Саборне цркве Светог Арханђела Михаила, Београд, 1876, ИАБ, ЗЦМК.
Тестамент краља Петра I Карађорђевића пред полазак у I светски рат, Крагујевац, 1914, ИАБ, ЗАрх.
Венчање краља Александра и краљице Марије Карађорђевић, Београд, 1922, ИАБ, Пф Г.
Краљ Петар II Карађорђевић у Топчидеру, Београд, 1938, ИАБ, Лф НС.
РАЗВОЈ СТРАНАЧКОГ ЖИВОТА
Развој политичке мисли и ширење либералних и социјалистичких учења карактеристични су за Србију у другој половини XIX века. Осамдесетих година формирају се политичке странке – либерална, напредна и радикална. Либерални устав из 1888. године, као резултат страначког компромиса, благотворно је деловао на развој парламентаризма. Стварањем Kраљевине СХС у политичку арену улазе партије народа који су се по први пут нашли у истој држави. Оснивају се нове, као што су Демократска, Југословенска републиканска, Савез земљорадника и Комунистичка партија Југославије. Све до почетка Другог светског рата страначки живот у Краљевини одвијао се у тражењу компромисног решења у српско-хрватским односима.